Сажетак
Аустроугарска монархија од запосједања Босне и Херцеговине водила је политику противну интересима најбројнијег, српског народа, што је било видљиво и у области просвјете. Забрана српског имена у имену српских конфесионалних школа (до 1907. године) довела је до Царских меморандума и борбе Срба за црквено-школску аутономију, те до покретања бројних националних друштава. У Босанској Градишци је тај замах био нарочито јак, јер је у граду још током турске управе постојала српска конфесионална школа и православна црква. Пред крај аустроугарске окупације Босанска Градишка је по броју школа заузимала осмо мјесто у Босни и Херцеговини, а прво мјесто по броју националних друштава, због чега је понијела епитет „Мали Београд“.