Сажетак
Стварање црногорског националног идентитета, а потом и независне Црне Горе, представља један од најдрастичнијих примјера идентитетског инжењеринга на југословенском и постјугословенском простору. С обзиром на различит историјски пут, а онда и посебан менталитет и идентитет становништва, жељели смо да сагледамо мјесто Боке Которске у тим дешавањима. Кроз овај рад настојали смо да покажемо како су пописи становништва у XX и XXI вијеку, извршени од стране три различита државна организма, детектовали српски национални осјећај код становништва у Боки Которској и да ли је она по томе ишта другачија од остатка Црне Горе. Настојали смо да увидимо да ли је у Боки Которској било више или мање Срба, како се њихов број мијењао од пописа до пописа и, коначно, како су према резултатима пописа Срби распоређени на простору тог дијела црногорске обале. Рад је примарно заснован на објављеним документима, тј. резултатима пописа становништва из 1910, 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003. и 2011. године, а затим и на стручној литератури.