ЋУТАЊЕ УПРАВЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ (1930–1956)

Сажетак

Циљ овог рада је да детаљно анализира институт „ћутања управе“ у два кључна историјска управнопроцесна закона која су утицала на развој цјелокупног српског управног права, а то су Закон о општем управном поступку из 1930. године и Закон о општем управном поступку из 1956. године. Оба закона представљају основе за уређивање управног поступка у различитим друштвеним и политичким околностима – први је донијет за вријеме монархије (Краљевина Југославија), а други у вријеме републике (Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Истраживање се фокусира на утврђивање како су те двије кодификације регулисала ћутање управе и какве су посљедице ове одредбе имале по права грађана. Поред тога, у завршном дијелу рада биће извршено кратко поређење са важећим Законом о општем управном Републике Српске из 2002. године и Законом о општем управном поступку Републике Србије из 2016. године, са циљем процјене да ли је и како савремени законодавни оквир унапријеђен у односу на претходна нормативна рјешења.